Više infomacija o prevenciji samoubistva možete dobiti na otvorenoj tribini Hatorumovog antistigma kluba, koja će se održati preko Zoom platforme, u utorak 10.10. 2024, od 18-19,30 sati kada će Prim. dr sci med. Ranka Radulović odgovarati na Vaša pitanja. Prijavu za učešće na sastanku, kao i pitanja (ukoliko želite) pošaljite preko meila office@hatorum.com.
Prevencija samoubistva podrazmeva kontinuirani rad na više nivoa.
Programi psihoedukacije i ranog prepoznavanje osoba koje su pod rizikom da počine samoubistvo
Ove aktivnosti su namenjene:
- opštoj populaciji – adolescentima, odraslim i starim
Sastanci se organizuju kao predavanja sa diskusijom prilagođena slušaocima i kao iskustveni sastanci u vidu malih i velikih grupa gde se primenom različitih muzikoterapijskih metoda sa slušanjem i analizom muzike, pevanjem, sviranjem i komponovanjem, prepoznaju osobe sa komplikovanom reakcijom žalosti koje su pod rizikom da se razbole od psihijatrijskog, psihosomatskog poremećaja, bolesti zavisnosti i traumatofilnog ponašanja.
- zaposlenim u zdravstvu, službi socijalne zaštite, školama, policiji i crkvi;
Ovoj populaciji zaposlenih građana se organizuju trening radionice u vezi sa ranim prepoznavanjem osoba koje su pod rizikom, uvežbavanjem optimalnog pristupa osobi koja verbalizuje samoubilačke ideje ili namere; davanjem informacija koje se tiču mogućnosti podrške suicidalnim osobama i njihovim porodicama.
Psihoedukacija osoba i članova porodice osoba koje su pokušale samoubistvo
Podrazumeva:
- individualno i porodično savetovanje u cilju etiološkog I psihodinamskog razumevanje uzroka autoagresivnog ponašanja i reakcija okoline nakon toga, infomisanje o mogućnostima institucionalne i vaninstitucionalne podrške, kao i
- individualni i grupni muzikotepijski program praćenja osoba koje su pokušale samoubistvo uz primenu proverenih suportativnih, reedukativnih ili rekonstrukivnih psihoterapijskih i muzikoterapijskih metoda. (Radulovic, 2022).
Napomena: Hatorumov psihoedukativni program se kod osoba koje su pokušale samoubistvo sprovodi nakon povlačenja depresivne simptomatologije i ne može da zameni institucionalno lečenje, uzimanje lekova i redovne kontrole kod nadležnog psihijatra.
Programi postvencije – pružanja pomoći i podrške osobama koje su ožalošćene zbog samoubistva
Postoji nekoliko kategorija građana koji su preživeli samoubistvo (Cere I sar.2014):
- izloženi – sve osobe koje su poznavale ili identifikovale pokojnika (u ovu kategoriju uključujemo i službena lica npr. mrtvozornika, ordinirajućeg lekara I drugo medicinsko osoblje, policajca, sveštenika I dr)
- pogođeni – oni koji doživljavaju značajan psihički stres;
- kratkotrajno ožalošćeni – svi koji imaju reakcije u vezi sa žalošću;
- dugotrajno ožalošćeni – oni koji se suočavaju sa opsežnim reakcijama žalosti tokom dužeg vremenskog perioda.
Prema podacima iz literature (Berman, 2011), posle izvršenog samoubistva otprilike 5 članova uže porodice, oko 15 članova šire porodice, 20 prijatelja i 20 školskih drugova ili kolega sa posla biva intimno pogođeno.
Postvencija predstavlja značajan faktor u prevenciji samoubistva, jer podaci iz literature ukazuju da je tri puta veći rizik samoubistva kod osoba koje su preživele samoubistvo člana porodice nego kod ožalošćenih koji su doživeli u porodici nesamoubilačku smrt. (Jang I sar, 2022)
Postvencija obuhvata više intervencija:
Pružanje infomacija– većina ožalošćenih, koji ispoljavaju normalan proces žalovanja, se stabilizuje, tako što se infomiše putem štampanog materijala, brošura, knjiga, interneta i medija.
Pružanje podrške – ožalošćeni sa umereno teškom reakcijom žalovanja mogu dobiti podršku putem psihoedukacije i namenskih grupnih sastanke za članove porodice, kolege i prijatelje pokojnika.
Posebno je značajno da se postvencijske grupne aktivnosti implementiraju kao obavezan protokol nakon samoubistva kolege ili pacijenta. To će omogućiti rano prepoznavanje osoba sa teškom reakcijom žalosti unutar kolektiva, optimalni pristup ožalošćenim članovima porodice i odmeren kontakt sa medijima, uz optimalno održavanje radnih aktivnosti.
Velika muzikoterapijska maraton grupa je indikovana nakon prve godine, ali I nakon više godina, da bi se kod ožalošćenih procenio stepen adaptacije na gubitak.
Savetovanje u žalosti – je namenjeno osobama u akutnoj fazi žalosti, koje imaju tešku reakciju žalosti, nisu radno i socijalno funkcionalne, ne mogu da obavljaju redovne dnevne obaveze i postavljene zadatke jer su obuzeti mislima o pokojniku, tokom dana ispoljavaju emocionalne reakcije jakog intenziteta, bez sucidalnih ideja, sa očuvanim apetitom i spavanjem, somatski stabilni.
Obično se sprovodi individualno, a nekada kod bračnog para i/ ili porodice.
Iako žalost ima individual karakteristike I tok, u većini slučajeva stabilizacija jednog člana porodice dovodi do lančene reakcije I stabilizacije drugih članova.
Treba naglasiti da savetovanje u žalosti predstavalja ciljanu intervenciju, za koju je najbolje da je sprovodi terapeut, koji je posebno edukovan za terapiju žalosti, što će omogućiti da se izbegne retraumatizacija tokom terapijskog procesa i pomoći da se ožalošćena osoba emocionalno stabilizuje, ponovo postane radno i socijalno aktivna. Uspešno završeno savetovanje u žalosti će pomoći da se prevenira nastanak poremećaja produžene žalosti.
Terapija žalosti – predstavlja specijalizovan psihoterapijski ili muzikoterapijski tretman koji je namenjen osobama sa poremećajem produžene žalosti.
Poremećaj produžene žalosti je nova dijagnoza u klasifikaciji obolenja ICD 11 i DSM V- R. Neprepoznat i/ili nadekvatno lečen dovodi do nastanka psihijatrijskog, psihosomatskog obolenja, bolesti zavisnosti i traumatofilnog ponašanja (sklonosti povredama). Ožalošćena osoba pokazuje preokupiranost smrću pokojnika, disfunkcionalnost u ličnoj i profesionalnoj sferi duže od godinu dana nakon samoubistva bliske osobe.
Nakada se taj poremećaj dijagnostikuje, iako se gubitak desio pre više godina ili decenija. U tom slučaju, osobe mogu, ali ne moraju biti, psihički upadljive i radno aktivne, a laiku mogu proći neopaženo.
Terapija žalosti može početi ranije (tokom prve godine nakon smrti) ukoliko ožalošćena osoba pokazuje znake komorbiditeta, tj. pokazuje poremećaj apetita i spavanja, nestabilno somatsko stanje, nastanak novog ili pogoršanje ranijeg telesnog ili psihičkog obolenja, ponašanje samougrožavanja.
Osobe koje su preživele samoubistvo pokazuju specifičan oblik žalosti. Optimalno je ukoliko terapiju žalosti spovodi posebno edukovan terapeut. Sprovodi se institucionalno u saradnji sa nadležnim psihijatrom, a u slučaju komorbiditeta potrebno je obazrivo uzimanje medikamentozne terapije, kako se ne bi usporio proces žalovanja.
Šire društvene inicijative
Hatorum se angažuje u formiranje grupa za postvencijsku podršku unutar radnih organizacija i edukacija njihovih članova.
Pored toga, značajna oblast našeg delovanja je destigmatizirajući i preventivni rad preko društvenih mreža i medija, kao i organizacija tematskih predavanja.
Održavanje preventivnih muzikoterapijskih vikend grupa koje služe za ranu detekciju osoba sa poremećajem produžene žalosti, kao i održavanje indiividualnih i grupnih edukativno iskustvenih programa za rizične grupe stanovništva
Učestvovanje u drugim namenskim aktivnostima zajednice, putem.kreiranje brošura, letaka, postera, učestvovanje u teleapel informisanju i podršci, obeležavanju godišnjica, organizovanju koncerata i predstava pod okriljem antistigma programa i kampanja koje će kontinuirano povećavati svest društva o ovoj, još uvek, tabu temi.
Saradnja sa pojedincima, ustanovama i udruženjima koje se bave zaštitom mentalnog zdravlja
U vezi sa tim, Hatorum sprovodi edukaciju specijalizovanog kadra za savetovanje i muzikoterapiju žalosti, a učestvuje u istraživačkim projektima u vezi realizacije komparativnih studija primene različitih psihoterapijskih i muzikoterapijskih metoda u terapiji žalosti.
