Analitičko slušanje muzike – metod vođenih fantazija (R. Radulović)

Analitičko slušanje muzike – metod vođenih fantazija ( u daljem tekstu ASM MVF)  je tehnika receptivne muzikoterapije, transpersonalnog karaktera, koja se primenjuje individualno ili u grupi, u cilju simptomatskih i rekonstruktivnih promena.  Rodonačelnik tehnike je psihijatar, Dr Ranka Radulović.  Ova tehnika je prvi put primenjena u lečenju depresivnih poremećaja na Klinici za psihijatriju Univerzitetskog klinčkog centra Srbije  – u  Centru za neuroze i granična stanja Avala, a rezultati su predstavljeni 1996. godine u njenoj master tezi na Medicinskom fakultetu u Beogradu i na Naučnim danima muzikoterapije u Parizu 1997.   

Tokom vremena se primena ovog metoda širila, pa su danas indikacije za njegovu primenu: anksiozni poremećaji, opsesivno kompulzivni poremećaji, depresivni poremećaji, poremećaj produženog žalovanja, poremećaji ličnosti, poremećaji ishrane, seksualni poremećaji, bolesti zavisnosti, psihosomatski poremećaji. 

Primenjuje se i kod zdravih osoba koje pokazuju znakove stagnacije bilo koje vrste ili hoće da povećaju svoje uvide i adaptivne kapacitete, te da prošire granice.

Uslov: odrasle osobe, normalnih  kognitivnih sposobnosti, koji pokazuju dovoljan stepen introspektivnosti, asocijativnosti i  fantazmatskog kapaciteta. 

Pre početka terapije se obavlja:

• Psihijatrijski pregled (u slučaju duševne bolesti)
• Psihodinamski intervju 
• Intervju o muzičkim sklonostima

Metodološke osnove

Individualni sastanak traje 60 minuta, a grupni 90 min. Muzikoterapijski sastanci se održavaju jednom nedeljno.

Pacijent na početku sastanka kaže kako se oseća i obavesti terapeuta ako mu je tog ili prethodnih dana nešto, za njega važno, zaokupilo razmišljanje ili je nešto značajno doživeo. 

Muziku  bira terapeut. Muzika je različitog žanra, bez reči, traje 3 – 5 minuta..

Muzika se priprema namenski za svaki terapijski sastanak, prilagođena je pacijentu i fazi terapije koja se prati prema definisanom terapijskom ASMMBF protokolu. 

Terapeut pušta muziku u dva navrata. Nakon slušanja u tišini, pacijent zamisli fantaziju tj. situaciju kojoj odgovara data muzika. Terapeut mu pomogne  da fantaziju (sliku)  napravi i izloži uz što više detalja. Pacijent je svo vreme svestan, u budnom stanju. Muzika je odabrana tako da prvi muzički komad „rezonira sa problemom“.  Razvoj fantazije nakon slušanja dovodi do afektivog naboja kod pacijenta.  Kada je konflikt (ili više njih) u prvoj fantaziji potpun osvetljen i prikazan sa svim detaljima, a kumuluirana emocija u vezi sa njim jasna, terapeut tada pusti drugi muzički izvod, koji je odabran da nosi razrešenje konflikta iz prve fantazije.  Rešenje se nalazi u razvoju i analizi druge fanzatazije. Realna životna situacija/problem se ne pominju  tokom izlaganja i analize fantazije. 

Na kraju sastanka se simbolika, likovi u fantaziji i ponuđeno rešenje, koje je samo nastalo iz pacijentovog nesvesnog i njegovih mehanizama odbrane, povezuju sa realnim životom. 

U okviru ASM MVF se koriste elementi logoterapije, analitičke terapije i bihejvior kognitivne terapije, a dominantnat je koncept integrativne muzikoterapije žalosti  koji se razvio na  teoriji vezivanja, domunantno faznoj , obespravljenoj žalosti i drugim teorijama žalosti, toriji vezivanja i učenjima prenatalne psihologije.

Analiza fantazija, odabir muzike i protokoli praćenja (faze)  koji su karaktristični za određene poremećaje predstavljaju orginalni koncept koji je razvila  R. Radulović, 1996. i koji se razvijao tokom vremena u praksi na Klinici za psihijatruju Univerzitetskog Kliničkog Centra u Beogradu i u Hatorumu – centru za savetovanje i edukaciju.

Kandidati u edukaciji prvo nauče teorijske osnove primene analitičkog slušanja muzike – metoda vođenih fantazija koja se zasnivaju na tumačenjima prenatalne psihologije u vezi sa nastankom i poreklom psihijatrijskih i psihosomatskih poremećaja. Nauče, kako se po fazama, koje su karakteristične za određene poremećaje, kod klijenata mogu, u budnom stanju, bezedno postići simptomatske i rekonstruktivne promene.

Pre početka praktične nastave, kandidati učestvuju u iskustvenoj grupi gde stiču vlastito iskustvo u primeni ovog metoda u radu na sebi, što je obavezan deo programa edukacije.

Tokom praktične nastave kandidat nauči kako da vrši odabir muzike i da spovodi individualni i grupni tretman, prema protokolima za određenu grupu poremećaja, kao i kod zdravih osoba.

Profesionalci u oblasti mentalno zdravlja, psihijatri, psiholozi, kao i profesionalni psihoterapeuti i muzikoterapeuti , koji su  edukovani na drugom mestu,  mogu da se edukuju samo za ovu tehniku, a da ne pohađaju kompletan program edukacije iz muzikoterapije.