Fizičku povredu je lako dokazati jer postoji materijalni dokaz, ukoliko je oštećeni dostavio napisan povredni list, uradio dijagnostiku koja to potvrđuje i napisao prijava, tj. tužbu.
Isto tako, lako se dokazuje materijalna štetu.
U slučaju psihičke i socijalne povreda neophodno je da postoji dokaz o kontinuitetu nasilja (koje može biti verbalno i neverbalno), da postoje svedoci (koje je obično teško naći), sačuvani snimci sa video kamera (koje ne postoje, nisu sačuvani ili ih je teško dobiti), skinut i sačuvan materijal koji svedoči o medijskom linču ili progonu preko društvanih mreža (pod uslovom da je to na vreme sačuvano).
Psihičku povredu nije lako dokazati, ukoliko ne postoji verifikovano novonastalo psihijatrijsko obolenje.
Socijalnu povredu treba potkrepiti materijalnim dokazima, što, sem u slučajevima formalnih gubitaka, nije lako dokazati u svim aspektima.
Isto tako, teško je dokazati seksualno uznemiravanje ili drugu vrstu nasilja na rasnoj, nacionalnoj, političkoj, finansijskoj, ideološkoj, ličnoj ili nekoj drugoj osnovi.
Zdravstveni radnici nisu napadani samo od pacijenata i njihovih porodica, nego prema njima nasilje nekada čine nadređeni, kolege, strukovne organizacije, mediji, nepoznati građani ili grupe građana preko društvenih mreža.
Iako, neki među zaposlenim u gore pomenutim javnim službama trpe kontinuirano nasilje, oni nasilje ne prijavljuju, jer je nasilje na radom mestu teško dokazati; sudski procesi su spori i skupi. za vreme postupka moraju i dalje raditi na istom mestu, imaju strah od otkaza, a presude za mobbing su retke.
Ukoliko je pokrenuta tužba protiv zdravstvenog radnika, strukovna komora čiji je član i pravna služba ustanove u kojoj je zaposlen, ne angažuju svoje advokate, ukoliko nije tužena i ustanova.
U vezi sa potpunom zaštitom od nasilja u ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite, molim sve koji o tome mogu odlučivati, da se dalje nastavi sa pokretanjem i donošenjem regulativa u vezi sa sledećim inicijativama koje će u budućnosti:
- Obezbediti psihoedukaciju zaposlenih u cilju poboljšanja veština komunikacije
- Obezbediti godišnje preventivne antistres vikende za zaposlene u cilju rane detekcije sindroma izgaranja kod zaposlenih i prepoznavanja onih sa komplikovanom reakcijom žalosti, koji su pod rizikom nastanka psihijatrijskog, psihosomatskog poremećaja ili bolesti zavisnosti, koji su nekada sniženog frustracionog praga, pod rizikom pravljenja previda i grešaka.
- Formirati etičke klubove na nivou ustanova gde će se prijaviti, diskutovati i reagovati na etičke dileme, propuste i poremećaje na dnevnom/nedeljnom nivou
- Obezbediti video nadzor, panik tastere i obezbeđenje 24 časa u svim ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite
- Obezbediti edukaciju iz fizičke samozaštite za zaposlene koji su za to zainteresovani
- Uplatiti osiguranje za zaposlene u slučaju fizičkih i psihičkih povreda tokom vršenja dužnosti i 100% naknadu za bolovanje
- Ustanoviti procedure koje će zaposlenom koji je pretrpeo nasillje na radnom mestu osigurati prijavu nasilja od strane ustanove i nadležne komore pružanje pravne pomoći i zastupanje, lečenje, drugu vrstu zaštite i podrške (npr. promenu radnog mesta, određeni broj psihoterapijskih seansi ili drugu vrstu konkretne podrške)
- Ustanoviti instrumente praćenja fizičkih, psihičkih i socijalnih povreda zaposlenih na mesečnom nivou
Slične inicijative treba pokrenuti i za druge zaposlene u javnim službama.
Zahvaljujem na poverenju onima koji su popunili Hatorumovu Anketu o nasilju prema zdravstvenim radnicima i drugim zaposlenim u zdravstvenim ustanovama, kao i predstavnicima Sindikata zaposlenih u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti Republike Srbije, administratorima grupa zdravstvenih radnika na Facebooku i svim drugima koji su pružili podršku da se obaveštenje o anketi distribuira.
Zahvaljujem najbližim saradnicima, koji su aktivno učestvovali u radu na anketi.
Možemo biti ponosni, ako je naša anketa bar malo doprinela da se istakne ovaj problem.
Rezultate koje smo dobili u Anketi ćemo nastojati objaviti i javno prezentovati, što će dati nove i korisne uvide u vezi sa ovim problemom, o čemu ćete biti obavešteni.
U ime svih, zahvaljujem svim akterima koji su doprineli da se izmene i dopune u Krivičnom zakoniku Republike Srbije u vezi sa zaštitom zaposlenih u ustanovama zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i u školama donesu posle dugo vremena, čime će u budućnosti neki počinioci nasilja obeshrabriti, a mnogi povređeni, koji sada trpe nasilje, osnažiti i ohrabriti da progovore.
Nove izmene i dopune u Krivičnom zakoniku same od sebe neće dovesti do suštinske zaštite zaposlenih bez donošenja drugih podzakonskih akata, boljeg sistema nadzora, promptne i sveobuhvatne reakcije kod detekcije nasilja, psihoedukacije u cilju poboljšanja komunikacionih veština i realizacije preventivnih programa u cilju osnaživanja i rane detekcije sindroma izgaranja i komplikovame reakcije žalosti kod zaposlenih.
Neće, same po sebi, povećati odgovornost i uvid zaposlenih u javnim službama, u vezi sa tim, koliki je njihov doprinos nasilju koje se doživeli ili kojem su prisustvovali, jer je za nasilje uvek potrebno da postoje najmanje dve strane.
Posle ovih izmena i dopuna Krivičnog zakonika, kako bi dobili uvid u realan efekat donesenih mera, biće interesantno u budućem periodu pratiti broj smrtnih slučajeva prema specifičnim uzrocima smrti kod zdravstvenih radnika i drugih zaposlenih u javnim službama, kao i to da li se broj prijava i presuda protiv počinioca nasilja u javnim službama povećao ili smanjio.
Da li će one značiti da se broj nasilnika smanjio ili da se broj žrtava nasilja osnažio i ohrabrio da progovori?
Kakogod, ove i druge izmene i dopune Krivičnog zakonika predstavljaju veliki doprinos novogodišnjoj jelci naših želja i očekivanja da ćemo imati bolje i sigurnije uslove rada, biti zdraviji i složniji, raditi bolje i zarađivati više, da ćemo sami više biti odgovorni za svoje činjenje i nečinjenje, a da ćemo borbu protiv agresije sprovoditi svi i svugde, bez kompromisa, svakoga dana.
U zdravlju i ljubavi, slozi, radu i napretku! Srećni nastupajući praznici!
