Uspeh u muzikoterapiji i psihoterapiji zavisi od stepena motivacije, postavljenog cilja, očekivanja i kapaciteta klijenta i terapeuta, terapijskog ugovora, njihovog odnosa i vanjskih okolnosti.
Muzikoterapiji i psihoterapiji pristupam kao odvojenim, a srodnim profesijama, imajući u vidu njihovog stepen razvoja, obim delovanja, domete, edukaciju kadra i zakonske regulative.
Delove teksta možete u prenesenom značenju primeniti i na druge vrste terapije i terapeuta.
Edukovan terapeut
U zemljama gde još nije donesen Zakon o psihoterapiji i Zakon o muzikoterapiji i ne postoji usvojen registar psihoterapeuta i muzikoterapeuta koji se vodi od strane države, nije jednostavno odabrati psihoterapeuta ili muzikoterapeuta.
Ukoliko želite da započnete muzikoterapijski ili psihoterapijski tretman, neophodno je da prethodno utvrdite da je Vaš budući terapeut registrovan tj. registrovana od strane nacionalnog strukovnog udruženja psihoterapeuta ili muzikoterapeuta i da ima važeću licencu. Važno je da znate za koji psihoterapijski ili muzikoterapijski modalitet je edukovan-a, šta je po osnovnom zanimanju, gde radi, da li je to registrovana ustanova za pružanje usluga takve vrste i koliko usluge koštaju. Ove infomacije bi trebale biti lako dostupne i javne.
U slučaju da Vam terapijsku uslugu pruža osoba u edukaciji, tok terapijskog procesa se prati i od strane supervizora. Ovo trebate znati unapred, uz ime ustanove gde se obavlja edukacija i ime strukovnog muzikoterapijskog ili psihoterapijskog udruženja gde je Vaš terapeut registrovan u statusu edukanta.
Ukoliko se lečite od telesnog ili psihičkog obolenja, a Vaš psihoterapeut ili muzikoterapeut nije istovremeno i Vaš ordinirajući lekar, potrebno je da Vaš terapeut i Vaš nadležni lekar budu u pismenoj ili usmenoj komunikaciji.
Inicijalni ili prvi intervju
Inicijalni intervju je prvi susret sa terapeutom i od njega u velikoj meri zavisi da li će se terapija nastaviti I u kom pravcu će se odvijati.
Pre početka se zapitajte, da li ste u tom trenutku spremni za vremensku, emocionalnu i finansijsku investiciju koju proces muzikoterapije ili psihoterapije podrazumeva, da li ste dovoljno motivisani i spremni za promene?
Najbolje je ako započinjete terapiju samoinicijativno, mada se nekad na terapiju dolazi na inicijativu ili zbog pritiska bliskih osoba ili nadređenih, sa uputom lekara ili po nalogu suda.
Ako ste odrasla i radno sposobna osoba, optimalno je da sami sebi plaćate terapijske sastanke, jer to značajno utiče na stepen motivacije i tok procesa.
Ukoliko neko drugi za Vas plaća ove usluge (npr. srodnik, partner, državni ili privatni fond, poslodavac, nevladina organizacija ili drugi finansijer) ili su usluge besplatne, ukoliko ih sprovodi kandidat u edukaciji, broj usluga je ograničen i neće zavisiti od Vašeg stanja, nego od mogućnosti i volje finansijera, o čemu treba da ste obavešteni na početku.
Tokom prvog intervjua dajete lične podatke i informacije o razlogu dolaska, aktuelnom stanju ili situaciji, početku, toku i dinamici problema ili toku bolesti (ako postoji), podatke o ličnom razvoju, porodičnim i socijalnim okolnostima. Ako se lečite od drugih bolesti, ponesite zdravstvenu dokumentaciju, kao i druge važne dokumente koji se odnose na aktuelne sudske procese ili kontakt sa socijalnom službom.
Pre početka psihoterapijskog ili muzikoterapijskog tretmana, potrebno je da bude jasno stanje Vašeg telesnog zdravlja.
Inicijalni intervju se nekada obavlja i u slučaju iskustvenih radionica, a to zavisi od karaktera i trajanja radionice.
U inicijalnom intervju učestvuje roditelj ili staratelj. To je slučaj kod dece i kod svih poremećaja ili bolesti gde je verbalni način komunikacije otežan ili onemogućen.
Ukoliko se javljate na muzikoterapijski tretman, sastavni deo inicijalnog intervjua je I muzikoterapijski intervju koji se tiče Vašeg muzičkog ukusa, sklonosti i sposobnosti, muzičkog razvoja i edukacije, iako za ulazak u muzikoterapijski tretman ne morate biti muzički edukovani, dovoljno je da volite muziku.
Razlog dolaska i očekivanja
Postoji niz razloga zašto se ljudi javljaju na terapiju. U tabeli su nabrojani neki.
| Razlog dolaska na muzikoterapijski ili psihoterapijski tretman | Cilj |
|---|---|
| Problem koji traje duže vreme i ne može se reši samostalno ili uz pomoć bliskih osoba | Rešenje problema |
| Slaba kontrola ponašanja | Bolja kontrola |
| Slaba kontrola emocija | Bolja kontrola |
| Problem u komunikaciji | Zavisi od uzroka – poboljšanje ili rešenje problema. |
| Psihičko obolenje | U zavisnosti od vrste bolesti – ozdravljenje, održavanje remisije ili lečenje bez hospitalizacija, manje doza ili isključivanje lekova, samostalan život, bolje emocionalno, radno i socijalno funkcionisanje. |
| Telesno obolenje | Stabilizacija telesnog stanja, održavanje remisije, ukidanje lekova ili manje doze lekova, bolje porodično, radno i socijalno funkcionisanje |
| Kriza ili traumaki događaj koji ometa u svakodnevnom funkcionisanju | Preživljavanje, bolja adaptacija, izbegavanje poremećaja produženog žalovanja ili komplikovane reakcije žalosti. |
| Gubitak bilo koje vrste, posle čega osoba ne može da se oporavi | Bolja adaptacija, prevencija nastanka poremećaja produženog žalovaja iči komplikovae reakcije žalosti, prevencija nastanka psihosomatskog obolenja, traumatofilnog ponašanja i bolesti zavisnosti , bolje porodično i socijalno funkcionisanje. |
| Priprema za gubitak bilo koje vrste | Bolja adaptacija, prvencija nastanka poremećaja produženog žalovaja ili komplikovae reakcije žalosti, bolje lično, porodično i socijalno funkcionisanje. |
| Mobbing ili tortura bilo koje vrste | Promena ponašanja |
| Životno ugrožavajuće ponašanje | Promena ponašanja |
| Sklonost čestim povredama | Promena ponašanja |
| Sindrom spasioca | Promena ponašanja |
| Slabost prilagođavanja | Povećanje adaptivnih kapaciteta, prevencija nastanka bolesti, bolja lična postignuća, bolje porodično i socijalno funkcionisanje. |
| Socijalna izolacija | U zavisnosti od razloga – podrška u vremenski ograničenom periodu, prevencija nastanka bolesti ili lečenje. |
| Problem zavisnosti | Remisija, održavanje remisije |
| Žalbe na telesno, psihičko ili socijalno funkcionisanje | Poboljšanje konkretne telesne ili psihičke funkcije |
| Nedostatak ili oštećenje telesnih funkcija | Delomično ili potpuno uspostavljanje |
| Oštećenje psihičkih funkcija | Delomično ili potpuno uspostavljanje |
| Neprihvatanje sopstvenog tela | Bolje prihvatanje, promena ponašanja |
| Slaba postignuća | Promena ponašanja |
| Neprihvatanje realnosti | Promena ponašanja |
| Seksualni problem | Promena ponašanja |
| Partnerski i porodični problemi | Promena ponašanja |
| Nedostatak ambicija i motivacije | Promena ponašanja |
| Nisko samopoštovanje ili gubitak | Promena ponašanja |
| Problem odbacivanja | Promena ponašanja |
| Problem vezivanja | Promena ponašanja |
| Ponašanje izbegavanja | Promena ponašanja |
| Priprema za takmičenje i velike emocionalne, telesne ili socijalne zahteve | Zavisi od vrste zahteva |
| Želja ili profesionalna obaveza za sticanjem novog iskustva, uvida, povećanja kreativnosti i proširenja ličnih granica | Zavisi od ličnih kapaciteta, prethodnog terapijskog iskustva, edukacije i potreba tj. vste posla. |
| Lečenje na zahtev roditelja, partnera, nadležnog lekara, radne organizacije ili suda | Zavisi od povoda |
Razlog dolaska i očekivanja
Inicijalni intervju može da se završi psihoedukacijom i savetovanjem bez nastavka dalje terapije ili se završava terapijskim ugovorom, usmenog tipa, koji predstavlja dogovor o nizu sastanaka koji podrazumavaju redovne sastanke u kraćem ili dužem periodu, koji se održavaju u “u settingu”.
Dogovorom o “setting-u” se određuje učestalost viđanja, dan i vreme održavanja sastanaka, dužina trajanja sastanka, mesto i način kontakta (uživo, on line, telefonom, meilom, pismima), individualno ili grupno.
Poštovanje “settinga” je ključno za uspostavljanje i razvijanje terapijskog procesa.
Svako narušavanje i menjanje “settinga” ugrožava terapijski proces.
Nekada je zbog objektivnih ili subjektivnih okolnosti promena “settinga” neophodna.
Pravljenjem terapijskog ugovora je određeno koji će se terapijski modalitet primeniti i u kom periodu, kao način evaluacije tj. praćenje promena.
Terapijskim ugovorom je postignut dogovor o ceni pruženih usluga i načinu plaćanja.
Kada se završi broj sastanaka koji je dogovoren, terapija se završava ili se produžava terapijski ugovor Terapijski ugovor se može obnoviti posle određenog vremena pod istim ili promenjenim uslovima.
Modalitet
Psihoterapija i muzikoterapija imaju više modaliteta tj. pravaca (od kojih su neki više ili manje poznati u javnosti), a u okviru tih pravaca se primenjuju različite tehnike i metodi.
Svi psihoterapijski i muzikoterapijski modaliteti se koji se prema karakteru dele na suportativne, reedukativne i rekonstruktivne.
Razlikuju se prema uslovima, metodologiji i dužini primene, karakteru intervencija, instrumentima praćenja i promenama koje se očekuju.
Pre početka je potrebno da dobijete osnovne infomacije o modalitetu za koji se interesujete ili čija Vam je primena preporučena.
Suportativni i reedukativni modaliteti dovode do smanjenja ili nestanka simptoma, promena ponašanja, a rekonstruktivni modaliteti, pored svega gore navedenog, su usmereni na promenu strukture ličnosti, proširenje sopstenih granica, rešavanje ne samo simptoma, nego i uzroka poremećaja ili bolesti, kao i prekida njihovog transgeneracijskog prenošenja.
Odabir modaliteta zavisi od
- psihoterapeuta ili muzikoterapeuta – edukacije i iskustva
- settinga – mesta gde se primenjuje i koliko vremena imate na raspolaganju
- klijenta – razloga dolaska, očekivanja, sklonosti, kapaciteta i mogućnosti
- karaktera samog modaliteta – da li je taj modalitet indikovan tj. da li se preporučuje ili kontraindikovan tj. nije preporučen za određenog klijenta, problem, situaciju ili bolest.
Imajući u vidu gore navedeno, treba odabarati modalitet koji će efikasno da dovede do stabilizacije stanja, promene ili željenog rezultata, a treba da opravda očekivanja klijenta, utrošeno vreme i novac.
U Hatorumu se uči i primenjuje više različitih modelitete iz domena suportativne, reedukativne I rekonstruktivne psihoterapije i muzikoterapije, individualno i grupno, kod svih uzrasta od prenatalnog perioda i prvog dana rođenja do duboke starosti, kod svih kategorija psihijatrijskih i psihosomatskih poremećaja, bolesti zavisnosti, razvojnih poremećaja, urođenih i stečenih invalidnosti. kao I kod zdravih osoba, dece i odraslih u cilju veće otpornosti i prevencije nastavka bolesti, realizacije i prevazilaženja postojećih kapaciteta putem podsticanjem telesnog, psihičkog i duhovnog razvoja.
Informisani pristanak
Inicijalni intervju se završava potpisivanjem informisanog pristanaka koji potpisuje za sebe punoletan klijent, roditelj za dete ili staratelj za štićenika.
Ovaj dokument se potpisuje na kraju inicijalnog intervjua, i u privatnoj i u državnoj ustanovi, na dokumentu sa memerandumom ustanove. Klijent ostavlja lične podatke i izjavljuje da svojom voljom prihvata psihoterapijske ili muzikoterapijske usluge koje će sam plaćati (ili će dolaziti besplatno tokom određenog broja sastanaka), a koje sprovodi određeni terapeut ili kandidat u edukaciji pod supervizijom (navesti ime, osnovnu profesiju i strukovnu organizaciju psihoterapeuta ili muzikoterapeuta kojoj pripadaju)
Informisani pristanak se potpisuje i u slučaju da se radi o iskustvenoj radionici.
Informisani pristanak se potpisuje ukoliko se usluga sprovodi on line, putem telefona, meilom ili putem pisama.
Informisani pristanak je važan, jer se na taj način definiše poslovni odnos između terapeuta i klijenta, kao i pitanje poverenja. Obavezujući je i za jednu i za drugu stranu.
Informisani pristanak se potpisuje uvek, izuzev u slučaju krize ili vanredne situacije, ako je zbog vanrednih okolnosti terapeut angažovan na terenu zbog pružanja jednokratnih, hitnih intervencija, van uobičajenog settinga, ali sa jasnim oznakama svog profesionalnog identita i uloge u kojoj se nalazi u okviru organizovanog sistema komandovanja u kriznim situacijama. Čim terapeut bude u mogućnosti da se uspostavi setting, klijent potpisuje informisani pristanak.
Kako postići optimalni rezultat?
- prethodno dobiti informacije o terapeutu, ustanovi, settingu, modalitetu koji će biti primenjen I način plaćanja
- inicijalno napraviti terapijski ugovor za manji broj sastanaka (8 – 16) i jasan kratkoročni plan šta žalite da postignete i kao način kako će se promene pratiti
- prethodno se usaglasite sa terapeutom šta za Vas I za njega ili nju predstavlja kratkoročan, a šta dugoročan terapijski uspeh
- ukoliko ste realizovali terapijski plan u potpunosti ili delimično, nakon isteka inicijalnog terapijskog ugovora, terapijski ugovor se prekida, a u slučaju potrebe klijenta i motivacije I klijenta I terapeuta se može obnoviti jednom ili više puta, neposredno ili posle određene pauze, sa istim ili drugim ciljem i uz preciziran broj sastanaka, uz primenu istog ili drugog modaliteta.
- kod hroničnih psihijatrijskih pacijenata i razvojnih poremećaja nije potrebno obnavljati ugovor, jer neki klijenti ostaju u terapiji više godina ili ceo život, ali je potrebno postavljati ciljeve i prilagoditi frekvenciju viđanja u skladu sa potrebama (npr. u slučaju stabine remisije, a u cilju praćenja, frekvencija viđanja može biti i jednom na 3 – 6 nedelja), a nekada se mogu praviti i višemesečne pauze.
Situacije koje onemogućavaju, usporavaju ili prekidaju terapijski proces, potencijalno mogu da dovedu do pogoršanja stanja ili ugrožavanja klijenta i/ili terapeuta:
- Ukoliko klijent ili porodica imaju nerealna očekivanja ili negiraju problem, dimenzije problema i sve njegove posledice
- Ukoliko je klijent prethodno promenio više terapeuta
- Ukoliko klijent odbija da uzima lekove, a to je neophodno.
- Ukolko se klijenti koji su bolesni leče van kontakta sa zdravstvenom službom
- Ukoliko psihoterapeut ili muzikoterapeut koji leči bolesnu osobu nije u kontaktu sa nadležnim lekarom ili psihijatrom
- Ukoliko klijenta nije moguće lečiti u privatnim uslovima, a leči se privatno (npr. (suicidalne, homicidalne osobe i sve osobe sa ozbiljnom psihijatrisjskom simptomatologijom koje zahtevaju hospitalni tretman)
- Ukoliko klijent nema podršku porodice
- Ukoliko klijent nema podršku socijalne sredine
- Ukoliko klijent nije motivisan za promene
- Ukoliko klijent sadržaj iz terapije, umesto u terapiju, iznosi van terapijskog okvira I o tome govori drugim osobama
- Ukoliko se primenjuje modalitet koji nije indikovan (preporučen) ili nije klinički proveren
- Ukoliko se promene mogu postići brže primenom drugog modaliteta
- Ukoliko postoje očekivanja ili potreba za strukturalnim promenama, a to nije domet određenog modaliteta
- Ukoliko je “setting” neodgovarajući, “setting” se narušava ili ne poštuje sa bilo koje strane
- Ukoliko se terapijska usluga sprovodi “na crno”, izvan privatne ili državne ustanove
- Ukoliko se ne poštuje terapijski ugovor
- Ukoliko terapeut nema odgovarajuću edukaciju i iskustvo da pomogne određenom klijentu
- Ukoliko terapeut primenjuje jedan psihoterapijski ili muzikoterapijski modalitet kod svakog problema, stanja ili bolesti
- Ukoliko terapeut nije završio ličnu analizu
- Ukoliko kod terapeuta postoji sukob interesa
- Ukoliko terapeut pokazuje znake akutnog fizičkog, psihičkog obolenja ili problema zavisnosti
- Ukoliko terapeut nije konstantan objekat zbog objektivnih ili subjektivnih razloga
- Ukoliko postoji nagoveštaj zloupotrebe ili zloupotreba klijenta
- Ukoliko dolazi do narušavanja ličnih granica ili mešanja uloga
- Ukoliko nedostaje međusobno poverenje ili poštovanje sa bilo koje strane
- Ukoliko postoje jaka osećanja, bilo koje vrste, koja ometaju terapijski odnos
- Ukoliko klijent ne može da realizuje separaciju od terapeuta
- Ukoliko postoji jezička ili kulturalna barijera
- Ukoliko terapeut nameće svoja lična religiozna, politička ili seksualna opredeljenja klijentu ili sa njima istupa u javnosti
- Ukoliko klijent intelektualno, emocionalno ili iskustveno nadmašuje terapeuta
- Ukoliko dolazi do iznenadnih promena od strane porodičnog ili socijalnog okruženja
Zaključak
Vreme, životna iskustva i iskušenja dovode do sazevanja i bez terapije.
21. vek nosi problem usamljenosti, otuđenja, dostupnosti i preplavljenosti informacijama, kao i imperativ uspešnosti, koja se meri prezentacijom na društvenim mrežama, materijalnim dobrima i brzinom življenja.
Bez obzira da li ste ušli u terapiju zbog lične patnje, nagovora ili pritiska drugih osoba, iz radoznalosti, potrebe za samoupoznavanjem i istraživanjem ili obaveze, terapijski odnos koji se razvija između Vas i terapeuta je ključni faktor promene, u kojem se razvijaju i menjaju obe strane.
Terapija i promene koje donosi, dovode do potrebe za adaptacijom i promena kod Vama bliskih ljudi, koji će se Vas pratiti u tom procesu. Ukoliko ljubav, podrška, poverenje i razumevanje koja Vas vezuju nisu dovoljno jaki, može doći do separacije.
Kakogod, terapijski proces treba da dovede do toga da sebe više prihvatate i volite, da se hrabrije i lakše nosite sa običnim životom i životnim iskušenjima.
Da budete zdraviji, svesniji, mudriji, emocionalniji, telesniji, duhovniji, uspešniji i bolji.
Vašom promenom ćete učiniti da Vaša okolina i ovaj svet budu bolji.
Zato, samo napred!
