“Pesma Evrovizije“ okuplja najbolje profesionalce iz oblasti muzike, drugih scenskih umetnosti i pomažućih profesija, TV produkacije i marketinga, a uključuje upotrebu najnovijih tehnoloških dostignuća. Odabir pesme od strane izvodžača I autora, način kvalifikacije za nacionalno i evropsko finale takmičenja, kao samo glasanje, izaziva brojne reakcije i angažovanje velikog broja ljudi, ima značajne ekonomske efekte, doprinosi profesionalnom kredibilitetu svih učesnika, a posebno pobednika takmičenja i zemlje organizatora. Link vesti.
Ove, 2024. godine se takmičenje održava u Malmeu, u Švedskoj. Najavljene su promene u glasanju. Žiri i gledaoci iz zemalja koje se takmiče će moći početi glasati odmah sa početkom finala, a ne na kraju, kao što je bilo do sada. Ove godine će moći glasati i „ostatak sveta“ koji ne učestvuje u takmičenju, a to glasanje će početi 24 časa pre početka takmičenja. Postoji još jedna izmena. Od ranije je je bilo pravilo da zemlje osnivači festivala automatski, bez glasanja, ulaze u finale. Ove godine je najavljeno da će se te zemlje pojaviti i u polufinalu, iako se za njih ponovo neće glasati, nego direktno ulaze u finale.
Verovatno se pitate kakve veze ima „Pesma Evrovizije“ sa mentalnim zdravljem?
Razmišljala sam o ovoj temu na dva načina.
Samo takmičenje za “Pesmu Evroviziju” sam posmatrala u personifikovanom obliku, kao 69 godišnju gospođu, na pragu osme decenije, držeću, glamuroznu penzionerku i dalje radno aktivnu.
Naša “penzionerka” oko sebe redovno okuplja svoju “decu”, pobednike nacionalnog takmičenja, i sve druge “rođake”, članove njene muzičke familije, koji se izbore da kupe karte ili priključuju tokom TV prenosa, pa tako učestvuju u “porodičnom dešavanju”. “Rođaci” ne pitaju koliko košta “dolazak na večeru” uživo, jer su prošle godine karte rasprodate za 36 minuta, koštale su od 30 – 380 funti, a na nekim sajtovima i do 9000 funti. “Večera” je 2023, godine, umesto u Ukrajini, koja je trebala da bude zemlja organizator, zbog ratnih dejstava bila organizovana u Liverpulu (Ujedinjeno Kraljevstvo). Ukrajincima koji žive tamo je ustupljeno 3000 karata, koje su im prodate sa popustom od 20 funti. Link vesti.
Kada procenjujemo mentalno zdravlje kod pojedinca, procenjujemo njegov odnos prema realitetu, vremenu, prostoru, sebi i drugima, opažanje, mišljenje, pažnju i inteligenciju, emocije, volju, nagone i moral. Upoznamo se sa njegovim začećem, rođenjem i razvojem, sistemom vrednosti, ego kapacitetima, mehanizmima odbrane, roditeljima, tj. porodičnim i socijalnim okruženjem, značajnim pozitivnim i negativnim događajima, postignućima i težnjama u longitudinalnoj i transferzalnoj dimenziji, tj. u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Analiza svake od gore navedenih stavki može se hipotetički primeniti u slučaju naše, gore pomenute, “seniorke” i predstavljati podsticaj za dalje istraživanje.
Nedostatak i dopremanje hrana, pogibije u redu za hranu, izgladnjivanje kao metod ratovanja i sl. imaju važno mesto ovih dana u vestima širom sveta.
U vreme gladi, svaka trpeza je dobrodošla, a za moj “psihijatrijsko-muzikoterapijski nos” je “Pesma Evrovizije” bila divna prilika da se pozabavim ovom muzičkom “trpezom”.
Sve što unesemo kao hranu u materijalnom ili simboličkom smislu ima veze sa zdravljem, a samim tim i sa mentalnim zdravljem. Muzika i kultura predstavljaju našu duhovnu hranu, a „Pesma Evrovizije“ je jedna raskošna trpeza koju ljubitelji muzike čekaju cele godine.
Veoma je značajno šta ćemo da pojedemo i u kakvom je stanju (sveže ili pokvareno, kalorično ili posno, organsko ili otrovano), koliko ćemo da pojedemo pre i tokom gozbe, šta ćemo naknadno da jedemo tj. da ponesemo kući.
Svedoci smo kontinuiranih ratnih dejstava u Evropi koja dobijaju na intenzitetu. Crno beli svet pokazuje svoje pravo lice. Cepanje ili splitting na „dobre i loše“ koji nam svima određuju sudbinu je dominantan mehanizam odbrane. Na neutralne se vrši pritisak da se, da se svrstaju na jednu ili drugu stranu. Oni koji pozivaju na pregovore i prestanak ratnih dejstava bivaju brzo ućutkani.
Da li je novi sistem glasanja na “Pesmi Evrovizije”, koji priznaje i prihvata „ostatak sveta“, pokušaj da se svet „ujedini“ pod kišobranom muzičkog takmičenja?
Kakvu poruku šalje „povlašteni“ status osnivača (“roditelja”) koji se gledaocima sada prezentuje ne samo u finalnoj, nego u dve predfinalne večeri?
Da li Evropljani i „ostali svet“ svojom muzikom i glasanjem potpiruju ratnu mašineriju ili žele da je uspavaju?
Koji su razlozi kada glasamo za određenu pesmu, jer ne možemo da glasamo za zemlju u kojoj živimo? Emocionalni ili kognitivni? Umetnički ili politički? Neki drugi?
Muzika i kultura reflektuju stanje društva u datom trenutku. Biće interesantno, kao i uvek, gledati kako će glasati stručni žiri, evropski TV gledaoci, ko je imenovan kao „ostatak sveta“ kome je omogućeno ne samo gledanje, nego i glasanje; koga je i koliko briga za Evropu i Evroviziju; kakav je muzički odabir, kakvu će konačnu poruku poslati pobednička pesma i da li ćemo saznati kako će se utrošiti novac od glasanja.
Proteklih godina do danas bili suočeni da pandemijom, ratovima, žrtvama. izbeglicama, raznim vrstama političkih i ekonomskih pritisaka, i kao Zemljani imali niz kumulativnih trauma gubitaka na ličnom i kolektivnom nivou. Nismo se još oporavili od pandemije, snašle su nas druge nesreće.
Rat je, gde god bio, kolektivni gubitak ideje o slobodi kretanja, komunikacije, bezbednosti, pravdi, ekologiji, zdravlju i napretku. Svetom dominira strah od proširenja sukoba i nuklearnog rata.
Da li su muzičari, žiri i glasači svesni ovog trenutka i sopstvene odgovornosti? Ili je izbor za Pesmu Evrovizije samo skupa zabava i kratak zaborav?
Na predavanju koje ću održati dana 12. maja 2024 u 18h preko Zooma na srpskom, a 19. maja 2024. na engleskom jeziku, ću analizirati pesme sa izbora za Pesmu Evrovizije pomoću metoda muzičkog izbora (R. Radulović).
Ovaj metod iz domena receptivne muzikoterapije služi u kliničkoj i vankliničkoj praksi za brzu procenu zajedničkog imenitelja tj. aktuelnih emocionalnih proriteta koji rezoniraju unutar velike grupa, stepena adaptacije na gubitak, a može da ukaže na elemente koji promovišu psihopatološke ili sociopatološke fenomene, ili (zlo)upotrebu supstancija. Sa kritičkom rezervom u donošenju zaključaka, zbog specifičnosti istraživanja i promena u glasanju ove godine, biće naknadno publikovana šira retrospektivna, komparativna studija odabranih ranijih godina, pandemijskih i skorašnjih ratnih godina, kako bi se odredio pravac kretanja u procesu adaptacije na kolektivnom nivou i potreba velike grupe koju repezentuju, izvođači, žiri i glasači.
Predavanje se održava u okviru Hatorumovih psihoedukativnih aktivnosti za građanstvo i profesionalce iz oblasti mentalnog zdravlja, gde ćete imati priliku da se poznate sa muzičkim oblicima u metodu muzičkog izbora ( R. Radulović), da slušajući muziku na drugačiji način, dobijete infomacije o faznoj teoriji žalosti, fenomenu komplikovane žalosti, funkcionalim i disfunkcionalnim mehanizmima odbrane.
Bićete u prilici da drugačije razumete značenje i moć muzike za pojedinca, porodicu i širu društvenu zajednicu, posebno u kontekstu globalnog fenomena kao što je Evrovizija, a svog i kolektivnog favorita tj. pobednika takmičenja posmatrati sa optimalnom distancom i boljim uvidom.
Molimo zainteresovane učesnike da se prijave preko office@hatorum.com, a uplate kotizacije izvrše do 10. maja 2024.
Cena predavanja u grupi 4000 rsd/ 35 eura za učesnike iz inostranstva.
