Informativni tekstovi

Napisano uoči Nove 2025.

Praznik je, a ratno doba, Zemljani.
Mnogo smo gubitaka imali. Ličnih i kolektivnih. Neke nismo stigli da odžalimo i već nas se sustigle nove traume i novi gubici.

Napisano povodom usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srbije 2024

Sa radošću i zahvalnošću sam primila vest da su donesene izmene i dopune u Krivičnom zakoniku Republike Srbije, u članu 344, a koje se tiču agresije prema zaposlenim u zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj zaštiti i prosveti i članovima naših porodica.

(Napisano povodom Evropskog dana muzikoterapije 2024.)

Nada je uverenje u pozitivan ishod u vezi sa događajima i okolnostima u životu.

Često čujem “ima li nade, dajte nam nadu, nemojte da  nam oduzmete nadu….”

…da ću da ozdravim, da ću da preživim, da skinem dijagnozu, da ne uzimam lekove…

…da ću da stignem na vreme, da ću da se zaljubim, kupim stan, imam vezu, imam prijatelje, budem roditelj, završim školu, radim posao koji volim, vratim dugove, da se odselim, da smršam, da ostavim piće, da ću voziti jednog dana, da ću zaraditi velike pare, da ću biti popularan i priznat, da ću dočekati starost…

(Napisano povodom 10. oktobra, Svetskog dana mentalnog zdravlja)

Kada pri prvom susretu nepoznati ljudi saznaju da sam psihijatar, često sa osmehom komentarišu kako svima treba psihijatar.

Iako broj samoubistava u svetu ima tendenciju pada, prema podacima Svetske zdravstene organizacije, godišnje oko 800 000 ljudu u svetu izvrši samoubistvo.

U Srbiji se takođe uočava tendencija pada stope samoubistava, ali je i dalje je taj broj značajan. Najveći broj 1198 je bio 2013. godine, u 2023. godini je u bilo 668 samoubistava. Život je sebi oduzelo 496 muškaraca i 172 žene. U poslednjih jedanaest godina se ubilo 10469 osoba. (Republiički zavod za statistiku, 2024)

Povodom 10. septembra, Svetskog dana prevencije samoubistva, predstavljam aktivnosti koje sprovodi Hatorum- centar za edukaciju i savetovanje u tom cilju.

Iako pojedinac može imati intenzivnu reakciju na smrtni ili bilo koji drugi gubitak, taj gubitak i prateće reakcije mogu biti nepriznate od strane porodice, prijatelja ili okolnog društva.
Takvim osobama se ne nude „prava ožalošćenog“, kao što su dobijanje socijalne simpatije i podrške ili kompenzacije kao što su slobodno vreme ili smanjenje društvenih odgovornosti u periodu žalosti.
Ove osobe su izolovane u svojoj žalosti i njihova žalost može da dobije karakter poremećaja produžene žalosti ili komplikovane reakcije žalosti. U tekstu se govori o uzrocima koji dovode do ovog stanja i sugestijama za njegovo prevazilaženje.